Vala kako dođe ponedeljak, ja krenem da se tresem…em što sam `iljadu puta rekao/napisao/odpevao/nacrtao da mrzim ponedeljak, em što se ponedeljkom uvek nacrtaju neki dupeglavci/smarači/moroni/dvolične ličnosti da mi ugroze i unište i ovako prepun dan nekih obaveza koje završavam preko volje…

Šta reći na temu ljudi u našoj okilini u globalu? Na temu dvoličnosti? Na temu “ti meni” a posle ko te jebe, moje je dupe u pitanju? Sad kontam one forumske igrice, “mrzim” čoveka gore – dole – iznad – ispod – pored mene…Zvekneš po tastaturi, kažeš šta imaš pa nek ide život…Doduše i ja to radim, evo baš ovde ali nije to to, ja nemam dlaka na jeziku i tako bih slatko svakome po koju rekao, uz očekivano prebacivanje na moj račun kojekakvih gluposti, za koje bih naravno ako imaju i tračak istine priznao sve i složio se…takav sam čovek…no ne vidim šta bi prebacio neko meni za koga sam jurio i završavao gomilu stvari i ćutao mu kad mi se nije ćutalao i bio tu i kad nije trebalo…nemam pojma, a opet ko bi se pa nadao da će taj neko preko mene hteti da izgura svoje hirove i svetiti se drugome preko mojih leđa? Jebote koliko morona ima na malom prostoru, to je čudo neviđeno…koliko zavidnih ljudi…koliko preterano “nabudženih” ljudi…

E da…i ako mi još jednom neko na ovakav text bude ostavio komentar “dobrodošao u svet odraslih”, “to je odrastanje” i tome slično, ima iz momenta da mu banujem ip adresu…

Idemo dalje…ko ih jebe sve…

Tags: kreteni, moroni, satira, život