ITsvet

„JUX lala” je Linux softverska distribucija za decu uzrasta od 3 do 7 godina. „JUX lala” sadrži različite softverske pakete namenjene deci, koji pored programa za crtanje i slikanje sadrži i programe za jačanje motorike deteta, za korišćenje kompjuterske tastature i miša, poboljšanje govornih mogućnosti, itd. „JUX lala” je jednostavan za korišćenje jer se ne instalira na komjuter, već se pokreće direktno sa CD-a, čime i roditeljima čini proces pokretanja programa jednostavnijim.

„Netbridge” organizacija je koordinacioni centar za informacijske i komunikacijske tehnologije iz Beča, koji već nekoliko godina uspešno sarađuje sa institucijama javnog obrazovnog sistema u Austriji, na zajedničkoj promociji vrednosti slobodnog softvera. „JUX lala” je objavljen na nemačkom i na srpskom jeziku, čime se stiču uslovi za prezentaciju i dalju promociju projekta u Novom Sadu i u Srbiji. Tokom prezentacije, deca i roditelji će pored demonstracije načina na koji „JUX lala” funkcioniše imati priliku da isprobaju mogućnosti ovog slobodnog i besplatnog softvera za svoje najmlađe.

Preuzeto sa:

IT događaji

Trenutno svaki proizvođač telefona ima sopstveni dizajn punjača, koji se neretko razlikuju od modela do modela. Proizvođači su zato bili izloženi stalnom pritisku da proizvedu standardizovani punjač. Stoga je organizacija GSMA preduzela mere da se proizvođači mobilnih telefona i operatori mobilne telefonije privole da reše ovaj problem.

Novi standard za punjače najavljen je u utorak 17. februara na kongresu Mobile World u Barseloni i za sada ima podršku 17 mobilnih operatora i proizvođača mobilnih telefona: AT&T, KTF, LG, Mobilkom Austria, Motorola, Nokia, Orange, Qualcomm, Samsung, Sony Ericsson, Telecom Italia, Telefónica, Telenor, Telstra, T-Mobile i Vodafone.

Novi standard oslanjaće se na priključak Micro USB. Pored nesumnjive koristi kao što je punjenje više telefona istim punjačem, korišćenje priključka Micro USB donosi i dve dodatne prednosti u odnosu na postojeće sisteme za punjenje.

Prva je sam Micro USB. Ne samo da su utikač i utičnica manji od pojedinih današnjih rešenja već su i trajniji. Standard zahteva da se izrađuju od nerđajućeg čelika, moraju da izdrže 10.000 ciklusa spajanja i razdvajanja i da sadrže mehanizam zabravljivanja koji sprečava nenamerno odspajanje.

Iz globalne perspektive još su važnije njegove ekološke prednosti. GSMA navodi da će novi punjači energetski biti i do tri puta efikasniji od postojećih i da će trošiti upola manje struje dok su na čekanju. Tome treba dodati i činjenicu da će novi standard smanjiti godišnju proizvodnju punjača za 50% a time i emisiju gasova staklene bašte koji nastaju u njihovoj proizvodnji i transportovanju – ona će se smanjiti za 13,6 do 21,8 miliona tona godišnje.

Kompanija Apple za sada nije u grupi onih koje su prihvatile inicijativu o standardnom punjaču. Njen iPhone se naime i puni i komunicira s računarom i dodatnim priborom koristeći Appleov patentirani konektor s 30 kontakata. Pored struje za napajanje i podataka o stanju napunjenosti preko njega se prenose ulazni i izlazni audio signali, komopozitni i S-video podaci, ID podatak priključenog dodatka i drugi signali. Zbog toga verovatno ne treba očekivati da će se Apple prikloniti ovoj strategiji očuvanja planete, ma koliko zelena bila. Pored toga, malo je verovatno da će svom elegantnom telefonu dodati još jedan priključak, jer bi to nesumnjivo uticalo na njegov izgled, iako bi se time pojednostavilo njegovo korišćenje i pomoglo očuvanju okoline.

Micro

Nova verzija čitača nosi oznaku 3.0.6 i sadrži softverske zakrpe za JavaScript, koje ispravljaju bezbednosne propuste u ranijim verzijama Firefoxa. Zloupotreba tih propusta omogućavala je napadačima da pokrenu zlonamerni softver na napadnutom računaru. Zakrpe ispravljaju slične propuste i u klijentu e-pošte Thunderbird i paketu Internet aplikacija SeaMonkey.

Pored toga, softverske zakrpe u novoj verziji Firefoxa ispravljaju i neke druge bezbednosne propuste koje je Mozilla označila kao manje kritične i poboljšavaju performanse i stabilnost čitača.

Mikro

Time bi trebalo da bude smanjena zavisnost Rusije od stranog softvera i ugovora o licenciranju, a novo rešenje otvorenog koda, najverovatnije izvedeno iz kombinacije GNU/Linux, trebalo bi da Rusiji omogući veći stepen prilagodljivosti, kao i veću kontrolu nad korišćenjem i pristupanjem novom operativnom sistemu.

Ovo nije prvi put da se u Rusiji razmišlja o velikoj distribuciji softvera otvorenog koda. Prema pisanju lista Russia Today, pilot programom kojim su obuhvaćena tri ruska regiona, trebalo bi da u školama Microsoftovi operativni sistemi budu zamenjeni alternativama zasnovanim na Linuxu. Sve ruske škole bi, prema tvrdnjama ruskih zvaničnika trebalo da pređu na softver otvorenog koda do kraja ove godine.

Ukoliko dođe do razvoja ruske verzije operativnog sistema, zagovornici Linuxa bi time dobili značajnu podršku. Međutim, da li će time biti pobuđeno i veće prihvatanje operativnog sistema otvorenog koda u SAD? Ekonomska kriza bi mogla dodatno da ubrza taj proces. Inicijativi “Oslobodite pingvina” (Free the penguin), za što veće prihvatanje Linuxa u američkim akademskih institucijama, priključilo se, između septembra i decembra 2008. godine, više od 3000 škola – što znači da će u 29 saveznih država biti 20.000 novih računara sa operativnim sistemom otvorenog koda.

Mikro