U tim godinama “ispitivanja tržišta”, ideja i raspoloženja, uporno sam pokušavao da dokažem tezu da objektu, lokalitetu ili gradu,  ipak ne mora biti prioritet infrastruktura jer u velikom broju slučajeva jednostavno nema ko da je realizuje a u poslednjih nekoliko godine, nema ni čime. Takvih slučajeva, sa izrazitom potrebom za  promotivnim aktivnostima koje bi se mogle pokazati kao dobre investicija za budućnost, ali i uopšte vrednih pažnje po nekoliko osnova, je u Srbiji mnogo a jedan od njih i po mom mišljenju u samom vrhu te  je Bor, moj Bor. Bor grad koji ne pripada nijednoj političkoj opciji, nijednom privrednoj, vladinoj ili nevladinoj organizaciji,  a ako bi ikome i treblo da pripada onda to jedino mogu biti oni koji su ga stvarali, trpeli i sa njim i za njega živeli, bilo da je u njemu bilo dobro ili ne.

Velika pomoć zamilsima koje smo gospodin Darko Lađević ( poznatiji kao moj rođeni brat)  i moja malenkost javno zastupali a podržao i priključio se Zoran Stanković, @RainDogBor  evidentno i sasvim sigurno je snažno potpomognuta porastom popularnosti borske blog-zajednice,organizacijom i održavanjem BlogOPEN-a 2008 u našem gradu. Taj veliki i važan skup je nagoveštavalo preokret i šansu ali i pored fantastične organizacije, velike posećenosti i još većih velikih planova, neposredno po zavrešetku same manifestacije je sve počelo da bledi i  ”velika šansa je” nekako zalutala a preokret je postao neizvodljiv.

O razlozima, će reći oni koji ih znaju, ja ih nisam locirao niti previše razmišljao o njima već okupio kritičnu masu sposobnih i odlučnih mladih ljudi koji su u septembru 2010. osnovali Udruženje “ISTOK”, pokrenuo diskusiju o nazivu i konceptu manifestacije  koja će 7. i 8. maja 2011. startovati a svake naredne godine biti bogatija i sadržajnije. Sledeći etapni razvoj, kao jedini mogući – usuđujem se da kažem da će “EXIT”sa severa, “Nišvil” sa juga i “Guča” sa zapada Srbije dobili adekvatan odgovor sa istoka Srbije pod nazivom “East Weekend Fest” koji će pored svakogodišnjeg okupljanja blogera, twiteraša i korisnika društvenih mreža, uglavnom kroz učešće javnih ličnosti, u svoj program trajno uvrstiti sportske, kulturno-umetničke programe sa festivalom mladih kantautora po čemu će biti specifičan i svojstven. Navedene i sasvim izvesno raznorodne elemente nastojačemo da objedinićemo i ukomponujemo pa pridodati manifestaciji pod jedinstvenim imenom na više lokalitetu nekoliko dana.  Pokušaćemo i siguran sam uspeti da svake godine u isto vreme promovišemo grad koji pored velikog broja talentovanih, sposobnih i uspešnih mladih ljudi ima predivne lokalitete netaknute prirode koliko god to neverovatno zvučalo. možda privući i nekog investitora ali u svakom slučaju dovoditi dovoljan broj ljudi na Borsko jezero, u Brestovačku banju, planinu Stol, Dubašnicu, Zlotsku i Lazarevu pećinu.

U priču je u samom startu stupioo i Miloš Petrović međutim zbog velikih obaveza na profesionalnom planu pripomagao nam je i pomaže kad je napotrebnije , ali kada su uz nas stali   Nenad Dimitrovski @nenadsky i Nemanja Tobić @Pyntux ,  Contrateam i kada je Srpska Prvoslavna Crkva dala blagoslov da Crkvena opština borska po prvi put uzme učešće na jednom skupu ovakvog tipa znao sam da ništa više ne može zaustaviti pripreme i održavanja prvog i najvećeg borskog IT skupa. To je naznačeno i  sasvim jasno i kada je SO Bor u novmebru 2010. godine manifestaciju uvrstilo u Budžet za 2011. godinu.

Početak aktivnosti koji se svodile na polustidljive priče i najave obeležili su komentari svih vrsta među kojima su prednjačili oni koji su analizirali šta mi to pokušavamo da uradimo 8 (i slovima osam) meseci pre zakazanog datuma održavanja ali jedna od stvari koju sam saznao, radeći sa našim ljudima je, da pre svega dobra ili čak naizgled loša ideja mora imati dovoljno dug period u kojem će se po medijima i svakako internetu pominjati, ponavljati iz dana u dan, i da su tri do četiri meseca neophodna kako bi bilo koja pa i ova naša pripema bila pristojno izanalizirana  i prihvaćena kao stvarnost ili u najgorem slučaju kao obična mogućnost.

Kapiten sponzorskiog tima je moram da naglasim postao odličnom ponudom i pre uključivanja Skupštine opštine, Hotel ALBO Bor, koji nam je ustupio sve svoje kapacitete sa 50% popusta, konferencijske sale, salu za održavanje susreta sa novinarima i svu potrebnu opremu. Zatim smo podržani od Komapnije Dekor Đorđević. Uz Bortravel koji će Vas dovesti u Bor i vratiti na početnu destinaciju ogromnu podršku i pomoć pružili su nam Infostud, BiizBUZ, Uprava za Digitalnu agendu, Robne kuće Beograd, RTB Bor, SBB i mnogi dugi. Kada su spozori u pitanju možda je dovoljno još naglasiti da će LIVE video stream raditi e-tv.

O učesnicima i onima koji će govoriti, moderisati, pokušati da vam prenesu svoja znanja ili preporuke, učestvovati u panel diskusijama pogledaćete na stranici East Weekend Fest-a  - Speakers a moja osnovna namera u ovom tekstu  da Vas za kraj ovog malog upoznavanja sa istorijatom manifestacije u nastanku upoznam sa protokolom dvodnevnog skupa koji praktično počinje u petak 6. maja a završava u nedelju 8. maja kasno popodne.

Veče 6. maja dočekaćemo naše goste iz Rumunije. Bogdan Voicu iCristian Manfu biće gosti Organizacionog odbora manifestacije i Hotela ALBO na skromnom koktelu posle kojeg ćemo ih ispratiti i smestiti kako bi spremno i odmorno dočekali prvi dan festivala na kojem su prvi učesnici i centralne figure. Ove godine biće predstavljena blog scena Rumunije a sledeće ( evo malo ekskluzive mada za sada još uvek nezvanično) upoznaćemo vas sa reprezentativnim blogerima i IT scenom Hrvatske.

U holu hotela “ALBO”  kao i u pauzama predavanja prvog i drugog dana sviraće maestro Bojan Čunkić i to će izgledati upravo ovako>>.

Prvog dana – 7. maja izjutra u 5:30 ispred SAVA Centra u Beogradu kreće veliki autobus Bortravela koji će Vas dovesti do Bora. U toku 3 sata prijatne vožnje udobnim autobusom organizacioni odbor East weekend Festa će vam posredstvom video sistema prikazati nekoliko kratkih video obaveštenja, sa važnim informacijama ali i sa tačnom satnicom “East Weekend Fest”-a. Upoznaćete grad u koji dolazite, (važi za one koji nisu bili), detalje vezane za sam festival i saznati sve ono što je važno a vezano je za raspored i način smeštaja gostiju. Prevoz je besplatan a gosti,  učesnici pa i visoki gosti ga mogu koristiti jednostavno koristeći kartu koju su dobili ili će dobiti elektronskom poštom,  koja je ujedno i ulaznica za sam festival i rezervacija smeštaja.

Po dolasku u Bor svi osim studenata koji su od Uprave za digitalnu agendu dobili besplatan smeštaj i boravak  ulaze u Hotel kako bi se smestili i pripremili za početak programa a studenti se istim autobusom nastavljaju do obližnjeg Hostela KRISTAL gde će biti smešteni. U Holu Hotela pored muziciranja gospodima Bojana Čukića, dočekaće vam odabrana etno-gastro ponuda specifičnih jela i pića našeg kraja u minijaturnom izdanju koja će biti prisutna tokom celog festivala a u 11:00 sati u holu ekskluzivnog hotela ALBOj  predviđeno je svečano otvaranje prvog “East Weekend Fest”-a

Učesnike u panel diskusijama i raspored predavanja  pored svojih ulaznica možete videti i na stranici Program>>.

U pauzi predavanja oko 14:00 organizator je predvideo ručak za goste i predavače a ukoliko bude nekakvig izmena i odstupanja od predviđenog bićete blagovremeno obavešteni. Uglavnom klasičan restoranski ručak koji će od strane korisnika biti simbolično aboniran. Predvuiđena su jela sa roštilja, ponuda kuvnih jela sa dnevne trpeze, salata, sveže voće i dva pića po izboru za samo 300,00 dinara.

Po završetku drugog dela programa pa do 21:00 gosti će moloći da se odmore i opuste u tim kabinetu, jakuzi kupatilu ili sauni a opcija odmora ili šetnja gradom je uvek otvorena. Svečana večera svih učesnika , gostiju i visokih zvanica zakazana je za 20:30 a pored odlično koncipirane trpeze (Ćuretina u gorgonzola sosu) zabavljaće vas URBAN Band gospodina Čukica koji je poznat po raznovrsnom repertoaru, visokim izvođačkim kvalitetima.

Hotel i kompletnu manifestaciju će nadgledati obezbeđenje “East Weekend Fest”-a a prelepe hostese će se potruditi da reklamno propagamdni materijali svih sponzora nađu svoj put do svakog učesnika ili gosta manifestacije. Svi medijski sponzori jasno su naznačeni na naslovnoj strani East Weekend Fest web prezentacije i mi smo im neizmerno zahvalni na velikoj pomoći i podršci. To su:

http://www.blogodak.com/
http://www.devprotalk.com/
http://www.itdogadjaji.com/
http://www.creemaginet.com/sajt/index.php
http://bor-grad.com
http://www.blogosfera.rs/
http://www.sportske.net/
http://www.tvprogram.rs/

P.S.

Tekst preuzet sa:

Borsky online

Ono sto odmah mogu da kazem je da su i Unity i Gnome 3 okruzenja totalno nesvakidasnja i nekako odskacu od onoga sto smo do sad zvali standardni pristup radnih okruzenja. To ne mora da bude bezuslovno lose, mislim osim sto mene podsecaju na netbook varijante a nikako na desktop u punom sjaju ne znaci da to i nisu. Sa druge strane, reakcije korisnika sirom neta su razne. Oni kojima se svidja, dizu Gnome 3 u nebesa, a oni kojima se ne svidja nadjose se ni krivi ni duzni u nebranom grozdju…da li da potraze distro koji ce jos par godina uspevati da odrzi Gnome 2 kao podrazumevanu opciju, da li da cekaju Unity i vide sta ce ili mozda predju na KDE, Openbox ili slicno… Nisam siguran da sve to nije isto ono sto se desavalo kada je KDE tim izbacio KDE 4.0. Secate se reakcija ljudi tada? Jedni su kudili KDE i prelazili na Gnome 2, dok su drugi bili odusevljeni novim pristupom mimo svih bagova i problema koji su se pojavljivali sa svezom cetvorkom. Ja sam recimo bio jedan od onih kojima malo ceprkanja po kodu nije smetalo zarad tako osvezavajuce ideje kakva je KDE 4 bila a i danas je. E tu je zapravo i problem sa Gnome 3/Unity…Koliko je ta sveza ideja dobra? Koliko ce biti prihvacena? Hoce li proci? Niko ne zna… Ono sto se zna, kad covek malo bolje razmisli, to je cinjenica da je Linux iz raznoraznih ratova sa drugim sistemima izasao kao pobednik. Danas se Linux nalazi na svemu sto mozete da zamislite i ne bi me cudilo da ga imate instaliranog u vasoj fensi pegli ili ves masini, a da ne pricam o drugim sofisticiranijim uredjajima. I da, tacno je da je Linuxu desktop usko grlo, pa je valjda neka promena dobrodosla zarad poboljsanja polozaja Linuxa na Desktopu? Videcemo…

Evo par slika Gnome 3, proba sa live CD open Suse:

Pošto se radi o zemlji Srbiji, sa Amazona direktno ne možete kupovati ništa do knjiga i eventualno muzičkih diskova, što i nije mala stvar, ja sam naleteo na brdo finih štampanih naslova vezanih za GNU/Linux, tako da uvek možete sebe obradovati nekom lepom a i praktičnom knjigom.

Sa druge strane, Amazon ima svoj market place, gde se (koliko sam ja skontao, ne zalazim u dubinu) oglašavaju drugi prodavci i prodaju svoju robu, a samim tim su oni sami zaduženi za slanje robe, a medju takvima ima i onih koji robu šalju i u Srbiju, pazi molim te… Samo slanje i cena slanja robe u Srbiju zavisi od prodavca do prodavca, ali ako skupite dovoljno novca, to vas praktično i nije briga…

Da se vratim na temu…Punky je tako radio na MTurku, polako zaradio neku kinticu, naručio par knjiga koje su uredno stigle (više naslovi za policu nego li što će mi konkretno značiti, ali nema veze…) i uredno platio, prvo na Amazonu (naravno) pa još i 70 din. za carinjenje ili otvaranje paketa od strane carine, kako god. Što bi rekli, to nije puno, naravno. Koliko sam upućen, a to je vrlo malo kad je carina u pitanju, knjige i diskovi se na našoj carini i ne carine? No, nema veze sad, vratiću se na to.

Posle svega, naručio sam i Dr. Martens čizme, našao sam neke prodavce koji šalju i obuću u Srbiju, i bio u velikoj dilemi kako će se sve odigrati, koliko će me i hoće li me carina odrapiti po želji i samovoljnom nahođenju…Odgovor na moju dilemu je stigao juče žutim poštanskim kombijem! Čizme su stigle, a sav iznos koji sam morao da platim (pored plaćenih čizmi i troška slanja na Amazonu) je iznosio 270 din. To nije puno, naravno.

E sad, da se vratim na carinu i carinjenje. Ono što sam ja stigao da pročitam i vidim po netu je da postoje različita iskustva. Nekima carina sve lepo (čitaj jeftino) odradi, a neke želi da odere do besmislenosti. Mog druga, koji je skoro naručio sa Amazona strip u lepom pakovanju (ljubitelj stripova, siguran sam da i u vašoj okolini ima takvih), su zvali sa carine i rekli mu da je knjiga stigla, ali treba da plati još 7000 din troškove slanja, koje je naravno već platio naručivši strip (cena stripa + 8$ za slanje). Šta se zapravo desilo i zašto su želeli da ga odrape tako, nikome nije poznato, ali recimo da postoji mogućnost da je njegovu pošiljku otvarao neki takođe strip fan pa je hteo da je zadrži… Još se ne zna da li su je, pošto je on zahtevao da strip vrate, vratili nazad, ali čeka da vidi hoće li mu refundirati novac na Amazonu…Znači sve je to igra na sreću, nikad se ne zna, ali je jasno da je taj moj drug naručio strip u vrednosti daleko manjoj od 7000 din, pa šta god da je carina htela da naplati, ne može da iznosi više od cene same pošiljke. Srbijo, zemljo demokratskog mraka…

I za kraj, razlog zbog kojeg ovo pišem je i taj da znate da su, ako naručujete sa Amazona, ružne stvari moguće (najviše zbog naše domovine), ali zato se i lepe stvari dešavaju, a itekako ima stvari koje bi vas interesovale da kupite, krenimo od knjiga recimo:

Ubuntu

Linux