Ovde je vruće, oznoji se sav u par minuta…ko da sam trčao…što me podseti da nisam trčao odavno i da sam skoro pa zaboravio da trčim…a zašto bi pa znao da trčim, misao je i ovako najbrža na svetu? A ni ona se kod mene nešto ne žuri…laganica…Kod mene sva ta brzina misli je nekako proporcionalna brzini interneta. Dakle misao je brza 1mb i ako se ne smiluju oni “odozgo” pa nam ponovo ubrzaju net, tako će i ostati…Znači, ja pomislim, dođe do iz ili ka sivim ćelijama, pa kliknem (home page –> Google), pa odkucam i eto…toliko brzo mislim ja…kako je kod vas verovatno zavisi od toga da li mislite i čime, a pod čime podrazumevam pretraživač…A ovo je trebalo valjda da kaže kako ne treba žuriti u životu,a?

I eto gde ode čovek u svojim mislima koje prenosi kuckanjem tastature…Kad bih samo znao šta sam hteo sa početka da kažem/napišem…no verovatno nije bilo ni približno poučno ko ovaj prvi pasus što napisah…lol…A kad sam već kod poučnih stvari, “poučio” sam sebe da smo mi ljudi budale ponekad, a to ponekad u najmanju ruku…Juče se prepirah sa nekim likom koji je grad zagađeniji, Bor ili Pančevo…stadosmo na megdan i obojica grohotno i strašno srdačno branismo svoje stavove o zagađenosti svoga mesta, ja iz Bora a on iz Pančeva…kod njega sumpor, a kod mene u Boru u vazduhu Mendeljejev…pa da, skoro se naljutismo jedan na drugog, a da smo bar imali nečim lepim da se pohvalimo…pih…budale…

E, pivo baš prija kad je čoveku vruće, ali takođe ga ne valja konzumirati baš puno, misli se uspore ….hik…živeli…

Tags: bor, mendeljejev, pančevo, svašta, vazduh