Možda sam i znao da čeka me jad,

možda sam mislio da neće me stići,

voleo sam ko što volim i sad,

a nisam ni sanjao da neće nam ići…

Možda je java govorila krivo,

znam da sam sanjao srećnih dvoje,

oko njih sad sve je kišno i sivo,

moje je kod tebe, a gde li je srce tvoje?

Možda je neko odozgo za mene hteo drugo,

a sve što sam hteo, to je osmeh na licu tvom,

a sad ovenčan suzama, tugom

tražim tvoj osmeh u osmehu svakom…

P.S.  Pesma je napisana juče u gradu dok sam sa drugarima pio pivo…. Hteo sam sad da dodam i četvrtu strofu, ali ne ide uopšte… To je samo dokaz da inspiracija nije stvar koju izvučeš ispod kreveta kad god ti zatreba već dolazi kada ona hoće…

Tags: pesma, pesme, poezija, stihovi