Pao je sneg,
bele se gradske ulice,
pao je sneg,
meni vratio osmeh na lice…
Pao je sneg,
taj miris budi me,
pao je sneg,
sve sad lepše je…
P.S. Onako na brzinu stihovi… 
Posts Tagged pesma
Sneg…
Dec 22
Možda…
Dec 17
Možda sam i znao da čeka me jad,
možda sam mislio da neće me stići,
voleo sam ko što volim i sad,
a nisam ni sanjao da neće nam ići…
Možda je java govorila krivo,
znam da sam sanjao srećnih dvoje,
oko njih sad sve je kišno i sivo,
moje je kod tebe, a gde li je srce tvoje?
Možda je neko odozgo za mene hteo drugo,
a sve što sam hteo, to je osmeh na licu tvom,
a sad ovenčan suzama, tugom
tražim tvoj osmeh u osmehu svakom…
P.S. Pesma je napisana juče u gradu dok sam sa drugarima pio pivo…. Hteo sam sad da dodam i četvrtu strofu, ali ne ide uopšte… To je samo dokaz da inspiracija nije stvar koju izvučeš ispod kreveta kad god ti zatreba već dolazi kada ona hoće…
Ukopan
Dec 15
Ko ukopan sam stao, ulica je tamna,
misao na tebe odsekla mi hod,
gde si, s’ kim si, il’ si možda sama,
da li te sad boli sto meni tone brod?
Ne želim da žalim i za tobom kukam,
ni da se kajem zbog svega što sam dao,
al’ ne znam kako ću sećanja da sputam,
i živim život ko da bez tebe nije stao?
I nikad me nisu bolele te reči,
ko što zaboleo je odjek njihov,
sad vidim, ova ulica ne vodi ka sreći,
i ponovo očajan branim se stihom…
