Ako koristite Kubuntu, prvo morate instalirati Firefox:

sudo apt-get install firefox

Pa onda instalirajte programče koje menja izgled Firefoxa:

sudo pat-get install gtk-qt-engine

Pa otvorite Sistem Settings –> Appearance –> GTK Styles and Fonts –> Use another style

U mnogome će vam biti jasno šta je i kako i samo kad vidite meni:

Ja sam konkretno stavio da mi Firefox izgleda kao QT aplikacija i to KDE4 oxygen. Ovako izgleda Firefox pre ove “hirurške intervencije”:

I to je default “RALEIGH” izgled, a evo kako izgleda posle intervencije:

Primetno se više uklapa u KDE okruženje, zar ne? Stim da uvek možete probati naći i adekvatnu temu za Firefox i da tako ulepšate vaš browser….Evo i jednog konkretnog predloga:

Ja konkretnu pored gtk-qt engine-a, gore opisanog, koristim i ovu temu…

Download Oxygen teme:

na Arch Linuxu i svim ostalim Linuxima se sve ovo takođe isto radi…

1. Odradim update

2. Napravim user-a za sebe

3. Ubacim user-a u potrebne grupe

4. Instaliram Xorg

5. Instaliram još neke sitnice i podesim sve

6. Instaliram radno okruženje

7. Podešavam sve ostalo iz okruženja

To su ravno 7 koraka kojih pređem do temeljitog Operativnog sistema koji sada imam. Naravno, unutar same procedure svakog koraka ima sitnih delova, tako da ću i o njima pisati i detaljno ih preći…

1. DEO —>> Odradim update:

Zavisno od toga jeste li prilkom instalacije, osnovne pakete instalirali sa CD-a ili sa neta, vaši su instalirani paketi noviji ili stariji…No, nije na odmet upak odraditi update. Arch linux ima savršen i veoma brz paket menadžer po imenu pacman. O samom načinu korišćenja pacmana će biti reči zasebno, a i u ovim će se postovima videti kako se odprilike sa njim rukuje!

Da bi odradili update liste paketa a tako isto i bilo kog paketa na sistemu, kucajte sledeće:

pacman -Syu

Ta komanda će osvežiti vašu listu paketa i updateovati neki softverski paket za slučaj da na netu postoji novija verzija i to sve automatizovano. Na samom početku će te imati samo osnovne repoe a aksanije će te moći i da dodate nove! To bi bilo to oko update-a!

2. DEO —>> Napravim user-a za sebe

Po instalaciji Arch linuxa i podizanju istog, vi se logujete kao “root”, ali je poželjno da napravite user-a kojim ćete raditi na sistemu. Tako da, ako niste prilikom instalacije instalirali sudo, uradite to sad, da bi ste posle kao user mogli uz sudo da radite administratosrki neke stvari:

pacman -S sudo

Sada da napravimo user-a:

adduser

Odkucajte željeni user name, a ostalo, na dalje, možete zanemariti, sve do password-a za user-a, gde ćete upisati željeni password. Tako, barem ja to odradim!

Sad, ubacite vašeg usera u /etc/sudoers file:

nano /etc/sudoers

Evo kako izgleda taj fajl odprlike:

# sudoers file.
#
# This file MUST be edited with the ‘visudo’ command as root.
# Failure to use ‘visudo’ may result in syntax or file permission errors
# that prevent sudo from running.
#
# See the sudoers man page for the details on how to write a sudoers file.
#

# Host alias specification

# User alias specification

# Cmnd alias specification

# Defaults specification

# Runas alias specification

# User privilege specification
root ALL=(ALL) ALL
—>>OVDE UPISATI<<—

# Uncomment to allow people in group wheel to run all commands
# %wheel ALL=(ALL) ALL

# Same thing without a password
# %wheel ALL=(ALL) NOPASSWD: ALL

# Samples
# %users ALL=/sbin/mount /cdrom,/sbin/umount /cdrom
# %users localhost=/sbin/shutdown -h now

Na mestu u fajlu gde piše (to sam ja dodao zarad lakšeg nalaženja) OVDE UPISATI, znači ispod root-a, trebate dodati sledeće:

user name ALL=(ALL) ALL

Naravno, pod user name se podrazumeva ime za user-a kojeg ste napravili…Sačuvajte fajl:

ctrl+x pa odgovorite sa y

sada se možete izlogovati:

exit

i ulogovati kao user!

3. DEO —>> Ubacim user-a u potrebne grupe

Da bi vaš user nalog funkcionisao kako treba, treba da bude u određenim grupama, tako da ćemo ga sad ubaciti u te grupe:

gpasswd -s user name ime grupe

Ako ovo radite ulogovani kao user, onda ispred ide sudo, naravno…Grupe u koje se trebate ubaciti, tj. u koje ja ubacujem svog user-a su sledeće:

audio

video

lp

storage

optical

disk

users

network

power

Tako da bi sad komanda za ubacivanje vašeg user-a u recimo audio grupu izgledala ovako:

gpasswd -a vaš user name audio

I to odradite za svaku grupu pojedinačno…Zašto je ovo važno? Konkretno na svom primeru ću da objasnim…Nisam prvi put to baš najbolje odradio i nisam mogao kao user niti da režem diskove, niti da čitam diskove koje ubacim, niti fleške, niti particije da koristim i sve to nisam mogao bez sudo da radim, tj. kao super user…Kad sebe ubacite u grupe, to ide sve samo od sebe, bez sudo…

4. DEO —>> Instaliram Xorg

Ako ste ikada došli u dodir sa Linux distribucijom, onda barem okvirno znate šta je Xorg, no to možete pročitati ovde. Da bi instalirali Xorg, kucajte sledeće, a predpostavimo da ste ulogovani kao user, pa koristimo sudo:

sudo pacman -S xorg

To će dovući nekih 50mb sa neta i instaliraće Xorg. Obratite pažnju na to da će vas sistem po instalaciji Xorga obavestiti o još jednom koraku koji treba da odaradite, pa stoga pažljivo čitajte!

5. DEO —>> Instaliram još neke sitnice i podesim sve

Ovo instaliram “još” neke sitnice sam tako namerno napisao jer se ovaj peti korak bukvalno radi u letu…

Pošto ste instalirali Xorg, treba ga i podesiti! Instalirajte program koji se zove hwd:

sudo pacman -S hwd

Opširnije o tom programu i podešavanju Xorga sa njim ovde. U svakom slučaju, treba po instalaciji hwd-a odraditi sledeće, tj. ja to odradim, a vi se konsultujte sa stranicom Wikija:

hwd -xa

Posle toga, ako nije instalirano, treba instalirati fam i hal:

sudo pacman -S fam hal

Ubaciti fam i hal u /etc/rc.conf u deo koji se zove DAEMONS, a taj ceo fajl izgleda ovako:

#
# /etc/rc.conf – Main Configuration for Arch Linux
#

# ———————————————————————–
# LOCALIZATION
# ———————————————————————–
#
# LOCALE: available languages can be listed with the ‘locale -a’ command
# HARDWARECLOCK: set to “UTC” or “localtime”
# USEDIRECTISA: use direct I/O requests instead of /dev/rtc for hwclock
# TIMEZONE: timezones are found in /usr/share/zoneinfo
# KEYMAP: keymaps are found in /usr/share/kbd/keymaps
# CONSOLEFONT: found in /usr/share/kbd/consolefonts (only needed for non-US)
# CONSOLEMAP: found in /usr/share/kbd/consoletrans
# USECOLOR: use ANSI color sequences in startup messages
#
LOCALE=”en_US.utf8″
HARDWARECLOCK=”localtime”
USEDIRECTISA=”no”
TIMEZONE=”Canada/Pacific”
KEYMAP=”us”
CONSOLEFONT=
CONSOLEMAP=
USECOLOR=”yes”

# ———————————————————————–
# HARDWARE
# ———————————————————————–
#
# MOD_AUTOLOAD: Allow autoloading of modules at boot and when needed
# MOD_BLACKLIST: Prevent udev from loading these modules
# MODULES: Modules to load at boot-up. Prefix with a ! to blacklist.
#
# NOTE: Use of ‘MOD_BLACKLIST’ is deprecated. Please use ! in the MODULES array.
#
MOD_AUTOLOAD=”yes”
#MOD_BLACKLIST=() #deprecated
MODULES=(forcedeth slhc ac97_bus snd-mixer-oss snd-pcm-oss snd-page-alloc snd-pcm snd-timer snd snd-ac97-codec snd-intel8x0 soundcore)

# Scan for LVM volume groups at startup, required if you use LVM
USELVM=”no”

# ———————————————————————–
# NETWORKING
# ———————————————————————–
#
# HOSTNAME: Hostname of machine. Should also be put in /etc/hosts
#
HOSTNAME=”my host”

# Use ‘ifconfig -a’ or ‘ls /sys/class/net/’ to see all available interfaces.
#
# Interfaces to start at boot-up (in this order)
# Declare each interface then list in INTERFACES
# – prefix an entry in INTERFACES with a ! to disable it
# – no hyphens in your interface names – Bash doesn’t like it
#
# DHCP: Set your interface to “dhcp” (eth0=”dhcp”)
# Wireless: See network profiles below
#
eth0=”dhcp”
INTERFACES=(eth0)

# Routes to start at boot-up (in this order)
# Declare each route then list in ROUTES
# – prefix an entry in ROUTES with a ! to disable it
#
gateway=”default gw 192.168.0.1″
ROUTES=(!gateway)

# Enable these network profiles at boot-up. These are only useful
# if you happen to need multiple network configurations (ie, laptop users)
# – set to ‘menu’ to present a menu during boot-up (dialog package required)
# – prefix an entry with a ! to disable it
#
# Network profiles are found in /etc/network.d
#
# This now requires the netcfg package
#
#NETWORKS=(main)

# ———————————————————————–
# DAEMONS
# ———————————————————————–
#
# Daemons to start at boot-up (in this order)
# – prefix a daemon with a ! to disable it
# – prefix a daemon with a @ to start it up in the background
#
DAEMONS=(syslog-ng network netfs crond fam hal)

Deo gde treba ubaciti fam i hal je skroz donji red u okviru zagrada, kao što je pokazano u fajlu!

Posle ovoga, treba dobro razmotriti koje okruženje želite koristiti na vašem Arch Linuxu, konsultujete Wiki!

Sad prestoji najlepši deo, po meni, ali i najslađe muke… Trebamo instalirati grafičko radno okruženje…Verovatno preferirate neko okruženje, ali je činjenica da ih je za Arch baš mnogo i da je teško odlučiti se….

6. DEO —>> Instaliram radno okruženje

GNOME:

Ako želite da instalirate Gnome, to odradite na sledeći način:

sudo pacman -S gnome gdm

Ovim instalirate samo najosnovnije okruženje Gnome, bez softverskih paketa koja sa njim dolaze, a u instalaciju sam dodao i gdm, login menadžer zbog lakše upotrebe rada sa grafičkim okruženjem. Ako pak hoćete full Gnome, instalirate ga ovako:

sudo pacman -S gnome gnome-extra

Oba paketa, gnome i gnome-extra pronalaze grupe paketa i to instaliraju! Po završenoj instalaciji trebate ubaciti gdm u /etc/rc.conf u DAEMONS deo na kraju fajla gde smo upisali i hal i fam:

DAEMONS=(syslog-ng network netfs crond gdm fam hal)

Pokrenuti okruženje kada ste ubacili gdm u Daemons možete i prostim reboot-om, jer po ubacivanju gdm-a u Daemons, mi smo namestili da se Gdm diže po defaultu i odmah se logujete u grafičko okruženje! Takođe i ne morate rebootovati sistem odmah već možete odmah i ručno podići gdm:

sudo gdm

KDE 4:

Ako želite KDE 4 da instalirate, odradite to na sledeći način:

sudo pacman -S kde

To će instalirati KDE na vaš kompjuter. Takođe trebate ubaciti kdm (login za kde) u Daemons u fajlu /etc/rc.conf da bi se okruženje samo podizalo, a sad ga možete inicirati sa:

sudo kdm

I okruženje koje ja koristim:

KDEmod:

Kdemod je modularni KDE, i to je okruženje koje inače i ja koristim. Da bi ste instalirali KDEmod, trebate dodati dodatne repoe. tj. samo jedan sa samu instalaciju:

sudo nano /etc/pacman.conf

Na kraju textualnog fajla koji se otvori upišite ovo:

# KDEmod 4 – latest stable packages
[kdemod-core]
Server = http://mirror.rit.edu/kdemod/core/i686

To je za 32-bitni sistem!

To je ako želite KDEmod 4, a ako želite KDEmod 3, na kraju fajla upišite:

# KDEmod 3
[kdemod-legacy]
Server = http://mirror.rit.edu/kdemod/legacy/i686

Za najosnovije pakete i instalaciju KDEmod 4 se instalira na sledeći način:

sudo pacman -Sy kdemod-minimal

Za malo bogatiji kde sa više aplikacija:

sudo pacman -Sy kdemod

Za full instalaciju kdemod-a:

sudo pacman -Sy kdemod-complete

Primetili ste da smo komandi za instalaciju pacman -S dodali y, a to je da bi se osvežila lista paketa jer smo dodavali repo!

Po instalaciji potrebno je dodati kdm u /etc/rc.conf i to je to….

Ovo je bilo za najkorišćenija okruženja, a ako imate neku drugu želju, posavetujte se sa Wikijem!

6. DEO —>> Podešavam sve ostalo iz okruženja

Kada ste instalirali radno okruženje na Archu, možete po želji podešavati sve dalje, instalirati programe i ostalo…Treba još podesiti Alsu da bi imali zvuk. Prvo instalirajte potrebne pakete:

sudo pacman -S alsa-lib alsa-utils

Kada ste to instalirali, trebate “odključati” recimo PCM:

alsamixer

Otvoriće vam se konfiguracioni tui prozor u konzoli. Trebate odključatzi recimo PCM i pojačati ga do željene razine. Odključavate, bilo koji, pritiskom na taster M, a pojačavate kursorima na tastaturi!

Kada to završiti, u fajlu /etc/rc.conf u delu DAEMONS, ubacite i alsa! Kada sve to završite, imaćete i zvuk po defaultu kada se ulogujete!

7. Podešavam sve ostalo iz okruženja

Po instalaciji i podešavanju svega, trebate recimo još instalirati kodeke:

sudo pacman -S codecs gstreamer0.10-bad gstreamer0.10-ugly gstreamer0.10-ffmpeg gstreamer0.10-ugly-plugins

za sve kodeke, ali obratite pažnju, u tom paketu nije sve pod GPL licencom, ima i non-free paketa!

Od playera instalirajte recimo VLC koji i sam po sebi podržava ogroman broj audio i video formata:

sudo pacman -S vlc

i eventualno Mplayer i Mplayer-plugin za recimo FF ili SMplayer:

sudo pacman -S mplayer mplayer-plugin

Za prikaz flash-a u vašem browseru je najbolje prvo fa pregledate kako se zove flash-plugin, tj. kako je nazvan tačno onaj za vaš browser, pa da njega instalirate:

[punky@arch ~]$ sudo pacman -Ss flash
extra/flashplugin 10.0.15.3-1
Adobe Flash Player
extra/gnash-common 0.8.4-1
A GNU Flash movie player
extra/gnash-gtk 0.8.4-1
A GNU Flash movie player (gtk)
extra/libflashsupport 9.0.21.78-4
Macromedia flash plugin support lib (OSS SSL)
extra/swfdec 0.8.4-1
free library for decoding and rendering Flash animations
community/libflashsupport-oss 4.1_1050-1
Open Sound System UNIX audio architecture support for Flash plugin
kdemod-core/kdemod-kdeedu-kwordquiz 4.1.3-2 (kdemod-complete kdemod-kdeedu kdemod-uninstall)
KWordQuiz is a general purpose flash card program
kdemod-core/kdemod-kdeedu-kwordquiz-debug 4.1.3-2 (kdemod-debug)
KWordQuiz is a general purpose flash card program
kdemod-extragear/kdemod-extragear-synkron 1.3.0-2
Synkron is a simple Qt4 application that allows you to sync folders, for
example a flash disk with a folder on your hard disk.
archlinuxfr/flashplayer-standalone 10.0.12.36-1
Macromedia standalone flash player (nonfree)
archlinuxfr/flashplugin-beta 10.0.12.10-1
Macromedia beta flash plugin for Netscape/Mozilla (nonfree)
archlinuxfr/flashplugin-beta-opera 10.0.12.10-1
Macromedia flash plugin release candidate for Opera (nonfree) 32-bit
archlinuxfr/flashplugin-opera 10.0.12.36-3
Macromedia flash plugin for Opera (nonfree) 32-bit
archlinuxfr/flashplugin-opera-standard 9.0.48.0-2
Macromedia flash plugin for Opera standard (nonfree)

U mom slučaju, koristim Firefox, instalirate prvi flashplugin:

sudo pacman -S flashplugin

Instalirajmo i drajver za grafiku! Ako imate Nvidia grafičku, to odradite na sledeći način i dobiće te najnoviji stabilni drajver za vašu grafičku:

sudo pacman -S nvidia

Ovaj zadnji korak, instalacije Nvidia drajvera je najbolje da uradite po instalaciji Xorga, da bi odmah i konfigurisali xorg sa Nvidiom:

sudo nvidia-xconfig

Jedna od prednosti Linuxa je u tome što ničime niste ograničeni pa ni time koji ćete Linux koristiti. U moru Linux distribucija nema čoveka koji nije našao onaj koji njemu najviše leži i odgovara, no početnik se prvo mora rukovoditi brojem korisnika određene distribucije koji mogu biti velika podrška u rešavanju bilo kakvih problema. Kad jednom shvatite kako funkcionišu neke stvari, posle vam neće biti teško da probate bilo koju drugu distribuciju…

Ako mene pitate, najbolje je početi sa nekom “main stream” distibucijom, kakav je Ubuntu, LInux Mint, Suse Linux, PClinuxOS…No možda je najbolje da sami prođete jedan test koji će po merilima vaših odgovora za vas naći možda najbolje rešenje:

Krenimo na test

Kada ste odabrali distribuciju, treba i da nabavite instalacioni disk, da biste instalirali sistem na vašu mašinu. Ako imate brži internet, to i nije nikakav problem, no ako imate sporiji internet,download ne dolazi u obzir te postoje bolje opcije:

Ubuntu ship it!

Ako odaberete Ubuntu Linux, ova vam je opcija baš dobra…Ubuntu možete naručiti sa ove adrese da vam stigne na kućnu adresu bez ikakavog plaćanja…

Ubuntu Srbija share it!

Ovo je možda i još bolja opcija za nabavljanje Linuxa jer se radi o našoj zemlji i o dogovoru sa ljudima kako i kad vam poslati disk ili diskove…Dobro je i to što niste ograničeni na Ubuntu Linux jer možete videti koje sve ditribucije ljudi imaju i možete se dogovoriti da vam pošalju bilo koju, tj. onu koja vam bude trebala i koja vam odgovara…

I na kraju, uvek možete zamoliti druga koji ima brži internet da vam skine neku od distribucija…