Zvoni telefon…Neko poznato delo ozbiljne muzike budi me…Od tolikog buđenja tom melodijom ne znam ni ko je pisao ni kako se zove, samo znam da mi nekad delovalo kao lepo…sad već ima nekog hard core-a u sebi…kao da muče one istrumente i sviraju ih psihički nestabilni ljudi sa namerom da nas bude…O Bože, izgleda da baš ne volim tu melodiju…promeniću je…
Kafa je faza broj 2. Slatka, puna šolja don cafe, ko sa reklame i miriše bre lepo…Sačekam da se ohladi malo pa pijuckam natenane…
Klik nogom na dugme za paljenje računara…Boot mi je sad dosta brži, Arch je extra brz distro…Klik, klik, pravac Ubuntu forum, od skora sam deo tima, mora da se dežura…i pomaže početnicima…Klik na jedno, drugo, odgovori, pročitaj, nauči…
Pa se vratim na blog, ko u prolazu, pa krenem iz blogrolla, jedan po jedan što bi rekli…mnogo puta i ne stignem sve, ali se zato trudim…nije mi za zameriti… 
I eto, po 945458. put pišem o tome šta radim kad ustanem, ali to se kod mene često menja, pa makar i za sitnicu…Uh…odo da tražim neku umilnu melodiju za buđenje…
A za neki dan kad se namolim, ajd jovo nanovo, ubacivanje ponovo…eh… 
