Pre par dana sam pregazio sebe i nisam odreagovao pesnicom po nosu kada mi je organizam i bes to tražio da uradim ( a i pravednost) i to samo zato što se radilo o nekome meni bliskom, barem po krvnom srodstvu… Imao sam svo pravo da tog nekog unakazim propisno, ali nisam… To ne znači da je taj neko prošao lepo, daleko od toga, ali me i dalje svrbi pesnica kada se setim svega…kao da mi je krivo što to ipak nisam uradio…Da ne zalazim preterano u detalje, taj neko za mene više skoro i da ne postoji a verujte mi samo na reč da je kriv… Iz svega ovoga proizilazi samo jedna logična misao, a to je da sam možda malo naučio da kontrolišem i kanališem bes…I dalje stoji da se sada zbog tog kanalisanja besa osećam jadno…Pitanje je da li bi se osećao bolje da se nisam uzdržao…

Tags: bes