Jan 3
Mora li da boli tako jako,
trebaš li da vidiš suze kajanja,
jesam, danima sam plakao,
nije ni bitno ko koga ostavlja…
Hoceš li da znaš koliko te trebam,
pogledaj mi oči i nađi se u njima,
svaku noć to srećnih dvoje snevam,
svaki dan o tebi pričam svima.
Želiš li da kažem koliko sam lagao,
koliko puta pregazio sebe,
vagao sam i pogrešno izvagao,
ubio dušu kad sam ostavio tebe.
Dec 29
Niko nije lud ko što bio sam ja,
putem samoće mećava kad krene
znao sam da trčim i ostanem sam,
zbog očiju preskakao najoštrije stene…
Sapletem se i padnem, polomim ruke,
Sunce me ogreje i znam da sam živ,
nikog nema da okaje mene,
nikog nema da kaže, nije bio kriv…
Pustim srce da plače za svima,
pustim misli da progone vetrove,
neme scene u kojoj sam jak,
nema lika što kaže da sam svoj…
I sad me nosi prohujali san,
nekad davno i ja sanjao sam,
srce kaže zna ko je kriv,
glavni akter bol, ti sve jedno nisi tu…
Okrenem se i ne mislim,
druga mi strana pruža osećaj lepote,
druga mi misao kaže da lažem,
druga misao me vraća u jad…
Onda poklonim sebe jesenjoj kiši,
ona je lepša no što sam znao,
na tren kažem ti ne vrediš i nisi,
nego što za tebe, lagati sam znao.
Pakao bez tebe,
isto što i raj sa tobom…
Reči sad nam ništa ne vrede,
patio sam i patiću za tobom,
i zbog srca ludog,
sebe rado zvacu sad robom…
Dec 27
Sećanja prate me ko pismo ljubavi,
ne dam se ometi u ritmu nadanja,
misli bole me a sudba ne da mi,
kiše jesenje i suze spokoja…
Snovi donose mi nove poraze,
ustajao dah tvojih pobeda,
neke nove sad uopšte ne znače,
džabe su me pratile…
Padam i dalje, dno ne postoji,
lažem drugove da pao sam najniže,
navike osećam a život se ostvari,
druge džabe su me pratile…
Arclite temu napravio digitalnature | koristi WordPress