Objavljena je mesecna “ispravka buba” KDE-a SC 4.4.4 codename “cheers”… Objavu developera o ovom izdanju mozete naci ovde .

Ja licno nisam primetio razliku, (za ovih 3 ipo minuta koriscenja i to bez brisanja ~/.kde4 direktorijuma ) ali ovo je “ispravka buba” pa mozda i ne treba da se primeti neka drasticna razlika? Log promena ovog izdanja mozete naci ovde, a pogledajte jos i zvanicnu objavu KDE SC tima ovde .

Kako bilo, ja volim update, narociti ovako velikih stvari kao sto je KDE SC…

Toliko o vestima iz inostranstva, nego da se vratim malo ovde juznije….Koliko ja vidim, ovde ko da puko neki akvarijum pun kvazi biznismena. Turio decko kravatu, seo u auto sto mu kupila mama i krenuo na posao sto mu sredio tata preko veze, preko onih njegovih iz onih vremena, zarad onog sto je on njima preko onih drugih…sve u svemu, neko uvlacenje u dupe je neminovno palo. Pa sad, taj decko je perspektivan mladic…vodi firmu, barata svim recima na koje je naleteo u Vujakliji sa neparnih stranica, razume se, zbog uroka, inace bi prelistao i parne stranice. I ne samo to, govori 10 stranih jezika, sve parla ala google translate, pa stizu donacije i siri se posao ko sto se Srbija skuplja. Ubrzo se sa sive stize na neke svetlije boje kad je ekonomija u pitanju. Tranzicija bato, svaka mu je druga tranzicija, ko devedesetih ono cuveno zzzzzz,zzzz,zzzz i ono drugo ‘zin, ‘zin , ‘zin (benzin, jasta nego benzin), nego to prevazisli, sad se valja plin i obradjuje zvanicna Moskva….A najveci detalj modernih biznismena su uske stofane pantalone al’ da dupe izgleda sto utegnutije, pa se kupuju brojevi manji a vala i one gace sa stajge sa sundjerima sto izbacuju bulju u prvi plan ko zenama sundjercici poprsje. Jos malo pa ce zbog te biznis mode silikone u dupe da stavljaju. Cipelice samo da cakle, to je bitno i ako moze suljka da malo virne iz pantalona, tik onako jer je taj “neuredni” bizniz fazon sad najupecatljiviji dokaz napretka u punjenju bankovnog racuna. Ako se i desi da se prvi dugmici kosuljice otkopcaju, nikako ne sme da se vidi “ljubavno cebe” koje tera klijente svojim nabusitim “ovo je Balkan”, vec mora da to bude uredno potsisano pa ako je moguce i uglacano pa i tu da cakli i jasno stavlja do znanja “ja sam za Evropu”. Nekako je najveci problem mozak…Kad bi samo ukinuli embargo na mozak, pa da to uvezu, valjda bi bilo bolje….

Odo na pivo ispred prodavnice…Nisam ljubomoran na nicije uspehe ili neuspehe kad je materijalno u pitanju, a kad govorimo o duhovnim vrednostima i imanja bar malo zdravog razuma, tu mi je drago da prednjacim, pa kad prodju i sledecih 20 godina, mozda neko bude cenio i to i napravim i ja nesto, a za sad skupljam pare za suhomesnato i nosim obicne gace/bokserice…dupe mi je i ovako veliko…

U avgustu 1969. godine Ken Thompson počeo je da razvija UNIX, čiji naslednici danas u svetu dominiraju na serverima i supercomputer računarima.

Početak Unix operativnog sistema vezan je za Bell Labs, u kome se tada moglo slobodno razvijati i istraživati. Sve je počelo sa jednom igrom: Space Travel. Ken Thompson je ovu igru programirao za Multics, koja je simulirala planete u sunčevom sistemu. Čak šta više tu je bio mali svemirski brod sa kojim se moglo obilaziti planete pa čak i na njih sletati. Ova igrica bila je prepravljena i napisana u fortranu za operativni sistem GECOS i radila je na GE 635. Naravno grafika je bila dosta siromašna, ali je rešenje pronađeno u jednom mini računaru tipa PDP-7 koji je imao prvoklasni terminal display. Računar sa jednom petocifrenom ili čak šetocifrenom etiketom za cenu kupljen je za jedan projekat ali je vodja projekta prešao u drugo odelenje.

Space Travel napisan je od početka u asembleru na GE 635 prekompajliran na cross kompajleru i prebačen je putem bušenih kartica na PDP-7. Posle toga napravljen je file sistem. U leto 1969. godine Thomson je našao vremena za već napravljenu osnovu da dovrši kompletan operativni sistem. Unix, na početku Unics je rođen. Kako to uvek na početku biva para nije bilo za nastavak razvoja.

Sledeći korak je napravljen kada je kupljen jedan PDP-11 za razvoj programa za obradu teksta. Ken Thompson i trojica njegovih kolega Dennis Ritchie, Malcom Douglas McIlroy i Joseph F. Ossanna portovali su Unix na PDP-11 da bi obavili zadatak pravljenja programa za obradu teksta zbog čega je računar i bio kupljen. Thompson je pored svega na brzaka potovao i program za pisanje teksta RUNOFF pod imenom roff na Unix.

Za uspeh Unix-a usko je povezan i razvoj programskog jezika C koji je napisao Dennis Ritchie. Na početku je bilo problema pošto nije postojala struktura, početkom 1970. godine Unix Kernel napisan je kompletno iz početka u programskom jeziku C. Tek od tog trenutka je Unix koliko toliko postao portabilan. Od trenutka kada je C kompajler bio u mogućnosti da proizvede ispravan kod, sve ostale stvari su mogle dalje da se koriste.

Unix je čak i za to vreme bio relativno jednostavan iako je bio pravi višekorisnički operativni sistem. Legendarna knjiga »Lions’ Commentary on UNIX« sadrži kompletan kernel kod Unix operativnog sistema u verziji 6 koja je 1997. godine imala oko 10.000 redova. Knjiga pokazuje da je većina struktura podataka i algoritama održavana jednostavno – za današnje vreme ovakav način ne bi zadovoljio skaliranje – tada nije trebalo toliko drajvera za uređaje. Mnogi zaključci i pouke proizišli su iz manje uspelog Multics projekta .

Iz toga je proižišla Unix filozofija:

* Piši programe koji rade samo jednu stvar ali zato je rade jako dobro
* Piši programe koji zajedno sarađuju
* Piši programe koji obrađuju veliki količinu protoka teksta, jer to je univerzalni interfejs

Podela Unix-a na BSD i AT&T varijantu (System V) kao i borba oko prava za Copyright je jedan važan deo istorije Unix-a u 1980tim godinama. Bez Unix-a danas ne bi postojao Solaris, HP-UX, AIX itd. Takođe ne sme da se zaboravi na 386BSD kao i njegove derivate koji u osvnovi imaju dosta originalnog koda, kao i naravno Linux koji je od samom početka zamišljen kao klon bez korišćenja i jednog reda Unix koda. Svega ovoga ne bi bilo da nije bilo sada već legendarnog Unix-a kao i genijlanih ljudi koji su ga stvorili.

Izvor pro-linux

Jedan, nazovi prewiev, ovogodišnje Gitarijade…

Click here to view the embedded video.