Ubijam sebe kroz ovu čašu,
a znam da dalje sad treba ići,
kunem tebe i tu ljubav našu,
jer sa tobom u srcu, daleko neću stići..
Svako je jutro ko kazna za mene,
budim se i misao ka tebi poleti,
a ja nemam srce čoveka od stene,
a ovo sto te voli, sada mi se sveti…
Korak unapred, pa dva nazad u ponor,
mislim da više ne znam da se borim,
u glavi mučnih sećanja sabor,
u srcu samo ti, zbog koje sada gorim…
Možda će sutra ipak biti bolje,
lažem sebe dok uranjam u san,
a čak i snova tebe puno je polje,
svud si oko mene, a ja ipak sam…
