Možda sam i znao da čeka me jad,
možda sam mislio da neće me stići,
voleo sam ko što volim i sad,
a nisam ni sanjao da neće nam ići…
Možda je java govorila krivo,
znam da sam sanjao srećnih dvoje,
oko njih sad sve je kišno i sivo,
moje je kod tebe, a gde li je srce tvoje?
Možda je neko odozgo za mene hteo drugo,
a sve što sam hteo, to je osmeh na licu tvom,
a sad ovenčan suzama, tugom
tražim tvoj osmeh u osmehu svakom…
P.S. Pesma je napisana juče u gradu dok sam sa drugarima pio pivo…. Hteo sam sad da dodam i četvrtu strofu, ali ne ide uopšte… To je samo dokaz da inspiracija nije stvar koju izvučeš ispod kreveta kad god ti zatreba već dolazi kada ona hoće…
