Kome da se zalim i za sta da se pravdam,
pa nisam ja tvojih snova java,
nisam ni kazna za osmehe drugom,
nemam zarad cega i uopste se ne kajem,
ni jednog trenutka ja nisam bio tudji,
samo svoj i onakav kakav jesam i kakvog me znas,
a izgleda, ja nisam bio taj…

Juce je bio dan samo sa sebe,
ko da znao je neke tudje price,
one iste sto vrte sve oko tebe,
tudje price i slike sto na moje ne lice…

Gorka mucnina i patnje osecaj u grlu,
isti ko da pao sam tako duboko,
ko da boli me neka rana nova,
ko da sanjam a ovaj bol je pravi,
ne dam da me omete, lajem ja i dalje
da uplasim nove, kada ne znam stare…

Juce je bio dan samo sa sebe,
ko da znao je neke tudje price,
one iste sto vrte sve oko tebe,
tudje reci i slike sto na moje ne lice…

Mozda malo i varam sebe
da sam jak i jaci od svih,
znam samo prelezacu te ko i sve boli,
ostace ugriz i oziljak velik,
a sta pa da radim kad ne znam da letim,
i stvarno ne mogu da skidam,
bas sve zvezde sa prokletog neba…
Neka i boli, proci ce sve…

Juce je bio dan samo sa sebe,
ko da znao je neke tudje price,
one iste sto vrte sve oko tebe,
tudje reci i slike sto na moje ne lice…

Objavljena je mesecna “ispravka buba” KDE-a SC 4.4.4 codename “cheers”… Objavu developera o ovom izdanju mozete naci ovde .

Ja licno nisam primetio razliku, (za ovih 3 ipo minuta koriscenja i to bez brisanja ~/.kde4 direktorijuma ) ali ovo je “ispravka buba” pa mozda i ne treba da se primeti neka drasticna razlika? Log promena ovog izdanja mozete naci ovde, a pogledajte jos i zvanicnu objavu KDE SC tima ovde .

Kako bilo, ja volim update, narociti ovako velikih stvari kao sto je KDE SC…

PACMAN:

Prvo sto uradim sa pacmanom po instalaciji Arch linuxa je jedna trivijalna stvar… Nazovite me “eye candy lover” ali sta cu kad sam rob lepog izgleda sistema… No, da napisem vise sta je to sto mi ulepsava rad pacmana, a naravno eye candy fora…

Otvorite textualni fajl za podesavanje pacmana:

/etc/pacman.conf

U delu options upisite:

ILoveCandy

,da bi vas pacman radio ovako:

Primecujete da pacman “jede kruzice” ili ti slovo “C” jede slovo “o”… Sitnica, ali nista ne kosta a zanimljivo je…

APTITUDE:

Kad je u pitanju aptitude, tu moje navike nemaju veze sa ulepsavanjem rada i nacina na koji radi, vec su cisto prakticne…Samo ime aptitude je dugacko, pa tu po nekad ni “tab” ne pomaze a ako se doda jos i sudo ispred, onda covek izludi…ja izludim… U tom slucaju najjednostavnije resenje je napraviti alias… Otvorite tekstualni fajl .bashrc koji se nalazi na vasem home direktorijumu i na kraju fajla upisite:

alias aptitude=’sudo aptitude’

Jedino sto posle ovoga ostaje je da kucate aptitude a on ce vam traziti sifru kao i da ste sudo kucali pre aptitude…Naravno, mozete staviti i nesto drugo za vas alias, ali to je na vama… Takodje, mene zivcira i to sto mi trazi sifru posle sudo, jeste, znam, naravno, to je sigurnosni rizik, ali ko ima problema sa time da mu sistem nije dovoljno siguran zbog toga sto posle sudo ne treba da kuca lozinku, ovo i ne treba da radi… Ajd i zvanicno upozorenje:

SLEDECE UPUTSTVO MOZE DA VAM ZAGORCA ZIVOT, DA VAM KOMPJUTER POJEDE HRCKA A RIBICE IZ AKVARIJUMA DA SE UDAVE…MOZE SE DESITI I DA VAM NEKO PREUZME KORISNICKI NALOG NA SISTEMU, PA AKO SVE SPOMENUTO NE ZELITE, NEMOJTE DALJE NI DA CITATE!!!

Da vam sistem nebi trazio lozinku posle sudo, ovorite sudoers tekstualni fajl:

sudo visudo

ili jednostavno kao svaki freak koga mrzi da se cima sa “vi”, otvorite ga sa “nano”…. Da,da, ni ovo nebi trebalo tako, znam…

sudo nano /etc/sudoers

Najzad, upisite na kraju fajla:

username ALL=(ALL) NOPASSWD: ALL

Naravno, na mestu “username” ide vas username…Ipak, mimo svake sale, ovo se bas i ne preporucuje, ali dobro, rizik je na vama…

Ako ste im rekli! Bravo!