Da mogu da u dve rečenice napišem zašto me sve nije bilo zadnjih mesec dana, to bi bile dve najčudnije rečenice…doduše, možda je i moguće, ali bi onda takođe bile i dve najduže rečenice na svetu…Ne znam da li da sve to strpam ovde na početku u priču ili da počnem da grebem ove redove nekim drugim slovima, a da tu jadu od mesec dana i sve to ostavim za P.S.? Ajd uglaviću sve to nekako između,negde-negde…

Boli me palac desne ruke…Što rekoše Zmaj i Deda, guram u pogrešene rupe…ili tako nešto…pogrešan prst…Pih, tek sad shvatih koliko zapravo taj palac koristim na tastaturi…vala dosta…ovaj “space” samo skače pod zavojem prsta…LoL…Kako sam povredio prst, to nije za priču jer je jedino to i smešno od svega što mi se dogodilo u zadnjih mesec dana…u svakom slučaju, boli majku mu…

E sad, da ne bude zabune, ako mi je nešto rekreacija u životu, to su Linux, forumi i naravno blogovi, ali kako ne imadoh vremena ni za jedno od toga, tako me nigde nije ni bilo…na žalost, imao sam dva smrtna slučaja uže porodice u roku od 10 dana i to me je sve dotuklo…nisam niti imao vremena a ni volje drugovi i drugarice…a šta je tu je…nije smak sveta što me nije bilo, ali reko ajd da podelim moju jadu sa vama…

Posle ta dva smrtna slučaja je sve krenulo nizbrdo i čini mi se i dalje traje, tj. ide tim tokom, ali negde će morati da se zaustavi…šta da radim, popuštam i utapam se u lavini koja me nosi…jbg…

P.S. Valjda ću od sad pisati kao pre…trebalo mi je samo da počnem ponovo…