Kada šetam se kroz masu
i muka mi od ljudi,
želim da sam sam,
samoća da mi sudi,
jer ne mogu da gledam
jer ko da gledam nas,
a to nas me boli,
boli me i sad…

Mnogi misle da sam čudan,
da ima svoj svet
ili da sam ludak ili da sam slep,
jer neću ja da idem kuda idu svi,
jer to me boli,
boli me i sad…

Penjem se visoko,
da jače me zaboli
kada padnem sa visine i glavom udarim,
i svuda oko mene
sada samo zid,
tvoji slika i sećanja na nas…