Jutros sam se uspavao…kad sam napokon otvorio oči, bilo je dovoljno kasno da se spremim, popijem kafu, prelistam net i stignem na bus…kakva frka drugari…Nego sreća se osmehnula u liku moga oca koji svojim poslom ide kolima u pravcu moje vojske…milina rođaci, milina…
Tako sam ja seo u kola i krenuo do pumpe da sipam gorivo (na koje će uskoro da drmaju nove poreze) i da kupim hleb tu negde usput….to mi je došlo kao jutarnja obaveza i kazna jer ne obavljam svoje dužnosti i ne ustajem na vreme…vojska a ja bez radne navike, pazi boga ti…Za 500 dinara skoro 5l bezolovnog benzina…za 40 dinara jedan hleb??? A???
- Dobro jutro komšija…jedan hleb…još nešto?
- Dobro jutro…ništa više, hvala…
- Komšija, nemam da vam vratim 5 dinara, ostaću vam dužna, podsetite me…
- Ok, KOMŠIKA!!!!!!!!!!!
I dobro, komšika ostala dužna, ja nisam osiromašen, nije strašno…jedini problem je što je ta prodavnica na drugom kraju grada od mog stana i što sam prvi put ušao u nju…To me navede da razmišljam o srbima kao krajnje druželjubivom narodu…kupio jedan hleb i već sam komšija, to je baš lepo…
Danas ću da odem u banku, da kažem:
“Dobro jutro komšije!”
i da pozajmim od komšija par `iljada evra, vratiću im sledeće godine, ipak smo mi komšije….
Zapakujem napajanje i vratim u kućište…Uključim komp…još trese i to istim intenzitetom…stoga se rešim, skinem napajanje ponovo i laganim potezom ruke “odstranim” problematični kuler…sad ne zuji više…
