Gledaš ka nebu i ne vidiš mene,
tu sam kraj tebe i stežem ti ruku,
molim da se vratiš i pogledaš u oči,
da mi kažeš gde si bila,
a bila si tu….
Previše pričam i ne mogu da stanem,
ti previše ćutiš i mučiš me time,
ja te molim i preklinjem svime,
okreni se ka meni,
izusti reči dve,
i budi tu…
Tvoje samoće kada si samnom,
mene bole,
teraju na suze…
i ne znam jel sam dovoljno dobar,
il` prolazan samo,
jer ti nisi tu…
Kunem sebe jer ne mogu da shvatim,
ti ćutiš i puštaš me da glasno mislim,
a i kad kažeš nešto,
još više zaboli,
ko da zadnji dah daješ,
ti trudiš se,
ti nisi,
a ja te molim,
budi opet tu!
Dosadio i sebi jer mučim nas oboje,
dosadio a znam sve tvoje porive,
znam kad te boli,
znam gde te boli,
ali kad zaćutiš,
ni tebe ne znam,
jedino vidim,
da nisi tu…
