Ko ne nevreme kad predosetim,
u tvom glasu nemir kad osetim,
vidim da kraj stiže sa kišom,
u koferu punom neispunjenih želja…
I nikad ništa na to ne kažem,
ćutim i trpim ali te ne lažem,
čekam da možda stegneš me jako,
valjda manje će da boli me tako…
Ne boli i kada drugi me pljuju,
oni i ne znaju zašto sve trpim,
al` me boli uvek na kraju,
što ne shvataš koliko te volim…
