Samo po nekad kad u mislim te nađem,
i pokunjen zbog toga povučem u sebe,
znam da te volim još više i jače,
a ti daleko, sanjaš druge snove…
I uporno ćutim, danima sam mrgud,
ne poznajem nikog, ja sasvim sam sam,
pomislim na sekund da totalno sam lud,
pa pokušam da spavam i čekam novi dan.
A ti prodaješ bajke i šarene laže,
nekom ko te ne zna i kupuje lako,
zaboravi je, ostavi, samo to sad kaže,
ono malo od čoveka, što je u meni ostalo…
I samo ponekad kad se setim tebe,
popustim u želji da nastavim dalje,
postanem tmuran ko kad kišno je vreme,
i celu noć budan, čekam da mi svane..
