Kaže ciga svojih 29-30 godina:
“Jebem ti taku vojsku, moj tato išo iljadu kilometri odavde u Sloveniji da služi i nije dolazio godinu dana, a služio je 13 meseca bre, a ne ko danas, ja će služim u moj grad… A kad malo bolje se setim oko svega, moj brat služio u Gamzigradsku banju i jeo šta je hteo i mogo da se kupa tamo, pa nije ni to loše. Mene možda stave da budem negde oko rudnika i počnem i ja da se bavim sas bakar pa i to bolje nego da se pucam u Sloveniju! Pa i svaki dan ću mogu da se viđam i da se šetam a ne da se deru na mene i da me teraju da se brijem i da kopam, pa mogu ja i ovde da kopam i čistim wc-i…i to mi nudili da radim, al ja oću da budem ovi civilni vojnik i da se posle ženim i da imam deca a za posle deca će da vidimo…”
Ih, da…u pravu je ciga, nema šta…bolje da se ja odma ovde upucam pored njega nego da mi on drži predavanje o tome…taman da mi ne bude ni do čega…
“Sledeći!”
Ulazim unutra, naručujem tekilu, tak bi se šalili…Znači, ulazim unutra i kažem:
“Dobar dan”!
Dva zamišljena lika me gledaju i jedan izusti:
“Pa tebi i nije baš, ono kao krećeš u vojsku…?”
“Ma ajte molim vas, pa koja je to vojska?”
“Pa što nisi izabrao redovnu kad je ovo smešno?
Razmišljam, u to vreme kad sam birao, uveliko se šuškalo na Kosovu i reko ajd da se ne igram, da ja lepo idem u civilnu i da oladim tu želju da glumim Ramba po okolnim šumama…
“Pa da vam iskreno kažem, ja se bojim oružja i bojim se da se ne povredim u vojsci, a ovako mi je mama tu i stalno će da me pazi…”
Čovek me gleda, pa gleda onaj papir, pa gleda kako sam raspoređen u školu, pa mu nije jasno ko je lud, gde mene retardiranog lika u školu…
“Šalim se, naravno…”
Izjavim tek da ne nasluti stvarno da samnom nešto nije u redu…Nasmeja se čovek,udari pečat i kaže:
“Od petka na dužnost i da znaš, dok si vojnik sve treba da ti daju…”
“Ko i šta sve to?”
“Kako ko? Pa one…”
Okrete se i ode…pa polako izađoh i ja…Od petka zvanično služim civilnu vojsku, u civilnom SMB zelenom…
