Gnome (GNU Network Model Object Environment) je drugo po redu radno okruženje koje opisujem ali nikako i na drugom mestu. Činjenica je da mnogi tvrde da KDE okruženje ima budućnost i bolje se razvija ali je isto tako činjenica da iza Gnome okruženja stoji brdo korisnika koji za plus “klanu stopala” imaju da dodaju neverovatnu brzinu rada, stabilnost i jednostavnost i to sve samo da trenutne stable verzije 2.22!
Za razliku od KDE-a koje je kao pravljeno za brzi prelazak Windows korisnika na LInux, Gnome nije toliko okrenut tome. To sigurno ne znači da se Win korisnik neće snaći u Gnome okruženju (moj primer je takav da sam se lakše snašao na Gnome a na KDE sam se ubijao jedno vreme dok ga nisam skapirao), ali znači da je malo u žargonu rečeno “old school” i da je raj za one koji vole da mnogo stvari rade bez gui-a…doduše i hvala Bogu, sve se može završiti i uraditi ibez komandne linije…
KDE je moguće detaljnije konfigurisati, dok se tvorci GNOME-a rukovode foskulom da bi podrazumevana podešavanja trebalo da odgovaraju što širem krugu korisnika pa se GNOME ne može podesiti toliko detaljno kao KDE. Treba pomenuti da se programi iz KDE-a bez problema mogu pokretati i koristiti u GNOME-u i obrnuto. Oba okruženja su prevedena na naš jezik, u ćiriličnoj i latiničnoj izvedbi.
P.S. Ako mene pitate da se odlučim…i sam sam u dilemi…koristim i jedno i drugo okruženje jer je na Linuxu to lako izvodljivo, kad se diže sistem, zavisno od raspoloženje izaberem i radno okruženje! 
