Moje su ulice popločane slutnjom,
vučem se njima i zavijam ko vuk,
život mi se sliva sa kišnicom mutnom,
a zamnom ostaje muk!
I odlazim sad,
tražim svoj raj,
jer ne želim da ona ubija me,
i kad svi me ostave,
kad završim sve ratove,
ja neću ostaviti tragove…
Moje su noći oblivene tugom,
lutam snovima ko ostavljen pas,
suze me zovu najboljim drugom,
bije me taj zao glas…
I odlazim sad,
tražim svoj raj,
jer ne želim da ona ubija me,
i kad svi me ostave,
kad završim sve ratove,
ja neću ostaviti tragove…
Sećanja razna naviru ka srcu,
boli što sam sam,
okrećem glavu ka nekom novom Suncu,
čekam neki novi dan.
I odlazim sad,
tražim svoj raj,
jer ne želim da ona ubija me,
i kad svi me ostave,
kad završim sve ratove,
ja neću ostaviti tragove…
