Oči zelene, potonule, teške,
sanjam svake noći i umoran se budim,
znam šta je bilo, znam svoje greške,
da videti ih neću, zloćudno sad slutim…
A da se kajem, to ne osećam,
da lažem ne mogu ni sada ko ni tada,
i zbog obraza svog sada sam očajan,
teško dišem, muka mnome vlada…
Dani zbog tebe sve su mi duži,
sve su mi teži i ne živim ih lako,
ti bila si sve, ti sve mi pruži,
ja bio sam skot, sada znam, a sad je kasno….
