Ja, jesen i ja
filed in Priče iz života, Sve i svašta on Jan.11, 2009
Danas je “zvanično” počela jesen i trajaće do 21. decembra…Rekoše i koliko minuta, sekudni traje, valjda do 13:04h dotičnog dana kad će krenuti zima…A sad jesen…
Došla je jesen, ljudi spremaju drva za grejanje, sprema se zimnica, domaćice su vredne…Jesenja kraljica boji lišće u druge lepe boje…Stiglo nam je grošđe, razno jesenje voće…
- Aman Punky, pa ne pišeš burazeru sastav iz srpskog, bre!!!???
- I to što kažeš Punky, malo sam zaneo, izvini Punky…
- Ništa Punky, ajd teraj dalje…
Da, jesen…Šta mi jesen donosi? Donosi Blogopen, to je lepo, a mimo toga? Hmmmm….ništa… Tmurno vreme, kiše i loše raspoloženje…onu čudnu boju po lišću koju baš i ne volim i isto to lišće svuda po putu, dvorištu, igralištu…ne volim to jesenje lišće, podseća me na neku drugu jesen, ali ne ovu, ima i druga jesen…E ta jesen mi je nekako ovih dana dosta u mislima kao i greške, tj. jesenje greške te godine…sad me to proganja i juri, a ta jesen mimo svega beše lepa jesen…ova nije, već sad vidim…Nešto kontam, neće ni biti lepih jeseni za mene više, no to je subjektivna stvar, za čas se okrene i to što ja tako mislim, to je možda greška…I ne volim to listopadno drveće…bar ne kad je jesen…tad volim zimzeleno, nekako me podseća da će sve opet da ozeleni…Ne volim ni blato, a martinke mi pukle i moram da ih odnesem da se srede dok mi vojska ne obezbedi vojne čizme…a do tad:
- Šljapkaj Punky u prsnutim martinkama, bar šljapkaš sa stilom!!!
October 11th, 2009 on 6:27 pm
eeee ljudi treba mi sastaw na temu jesen i ja xitno0o0o0o0o0…!!!!!!
October 21st, 2009 on 4:45 pm
Imali neko neki sastav o jeseni
October 21st, 2009 on 4:46 pm
pomoziteeee
October 28th, 2009 on 7:49 am
treba mi hitno sastav o jeseni pisite pls
October 28th, 2009 on 7:50 am
pomozi te mi molim vas
October 28th, 2009 on 7:51 am
evo jednog o prolecu:
…jedna od najlepših stvari koja se moze doziveti u prolece je da setajuci parkom osetite miris budjenja zivota. Svaka travka, svaki cvet se sprema da ponosno podigne svoju prelepu glavicu prema nebu i ulepsa dane koji dolaze. U prirodi je lepota proleca nezamenjiva. Treba izaci napolje i udahnuti taj optimizam koji izbija iz zelene boje i nesebicno nas podseca koliko nas prijateljstvo s prirodom obogacuje i smiruje. Svaki cvetic koji se pojavi pred mojim ocima je pravo minijaurno remek delo. Mozete ga ubrati, izdvojiti iz celine on ce i dalje biti savrsen. Setajuci parkom u prolece pozelite da ste zaljubljeni jer ste takvi najbolji deo ove celine. Posmatrate li duze nebo u parku ono postaje plavetno zelenkasto jer se krosnje pocinu prelivati sa bojom neba. A yelena trava koja pokriva park je jedini tepih koji dise. I nezamenjiv je. Vazno je to shvatiti…
_________________
Da znas kako pogled me tvoj jos boli,da znas kako srce te moje voli,da znas kako tuzna sam bez tebe,da znas uvek bio bi kraj mene…Da znas kol’ko suza sam isplakala,da znas i da nisam se pokajala,da znas kako tuzna sam bez tebe,da znas uvjek bio bi tu…
October 28th, 2009 on 7:53 am
Svaki praznici počinju na istini način, nekima prije nekima posli…
Početkom 6. miseca svi jedva čekaju kraj dosadne škole i napokon lito! Već svi planiraju di će otić, šta će radit, kako će ta tri miseca šta bolje provest! Ostali su već našli misto di će odma posli škole otić, dali je to vikendica ili izvan države nije bitno, važno je da je LITO!!!
Ja osobno, svako lito odlazim kod babe i dide na vikendicu, kupam se, zabavljam, točnije ništa ne radim, samo uživam! Ako nisam vani onda sam pred TV-om ili spavam. Nema šta najlipše je liti – kad nema škole!!!
Svako jutro doli, u selendri je sve bolje. Budiš se točno u podne i kvarat i umisto da ideš doručkovat ti ideš na pravi starinski ručak. Kad se baba i dida povuku na popodnevno ubijanje oka i kad sve škure zablindaju i klimu raspale na 20 C stupnjeva ja sidam za TV i do kasno popodneva samo čamim ispred TV-a i slušam muziku. Posli od dida slušam kako ću oglušit od tih gluposti, a onda baba počne o današnjoj muzici… kako je to bilo onda, a kako je sad. Stvarno nemaju ukusa.
Negdi oko 6 popodni je i ja idem na more i to je prvi put da sam nosom privirila iz kuće od jutros. Nalazim se s jednom prijateljicom, poznanicom iz Zagreba i zajedno odlazimo na more. Dok se ja “gušim“ stotinjak metara od obale, ona se boji preći prag plićaka. Ludi valovi me polivaju i potapaju, pa izronim, pa me potope i tako u krug…
Vraćam se ja na obalu, a ona sidi nadurena na mene i diže mi živce jer se ona boji dubokog dijela mora, tj. boji se svega šta nije plićak. Kako i neće, naučila je plivat s 9 godina, dok sam ja – Splitsko dite naučila s dvi ipo i onda mi ona soli pamet o opasnosti dubine i podivljalih valova. Obično je tako, ali onda se smiri pa mi prepričava kako je gore u onoj zabiti od Zagreba i kako je dosadno. Nema svježeg zraka, opuštenosti ni mora, tj. po meni nema ništa. Svako lito mi priča kako bi volila da se preseli u Split, da svaki tjedan preko zime dolazi ovdje na more, samo da ga gleda. Šta ću joj ja, izgleda da sam ja imala ludo dobre sriće šta sam se rodila u najboljem gradu na svitu – jedinom za mene, Splitu!
Već je oko 7 ipo navečer i povlačimo se s plaže, odlazimo doma. Dogovorile smo se da ćemo u 8 vani, na rivu. Ma koja riva, to je negdi stotinjak metara betona gdje svi izlaze, ka selo je veliko, he! U tom selu koje ima oko 2000 stanovnika imaju ni više ni manje nego 4 restorana i 6-7 kafića, a da i ne pričam kolko ima hotela. Ima najmanje 5 hotela, a svaka kuća iznajmljuje apartmane, u toj selendri se odvija pravi biznis liti.
Ja sam ponila nešto love šta sam zaradila čisteći babine apartmane pa sam odlučila počastit prijateljicu najboljom pizzom u toj selendri. Odlazimo na pizzu i sok i uživamo dok baba ne počne kljocat nakon nekih sat ipo… em moramo doma, em je ladno, em je kasno, pa pusti nas na miru!!!!
Kako bilo, vraćamo se svaka svojoj kući oko nekih 11 navečer i ja obično opet sidan ispred TV-a dok Dora mora leć jer je mlađa. Baba je već otišla leć, ali non-stop izlazi iz sobe da i mene potira u krevet, ona ne kuži da je meni škola gotova i da mogu ostat budna do 6 ujutro i onda prespavat cili dan. Nema više buđenja u 7 zbog škole, pa učenja, pa ranog liganja da ti se mozak odmori i te gluposti, bar toga nema još 2 miseca. Onda opet ispočetka, škola u 8, buđenje u 7, učenje, pisanja, kontrolni, ispitivanja, trema, iščekivanja i strah!
Koga briga, još je 7. misec i imam još puna 2 da se odmorim i ostavim mozak na paši. S takvim tineđerskim razmišljanjem odlazim leć i uživam, od danas do sutra!!!
_________________
November 3rd, 2009 on 2:01 pm
ljudi treba mi sastav o jeseni sto preeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee!!!!!!!!!
November 5th, 2009 on 5:44 pm
treba mi sastavak o jeseniiiiiiiiiiii!!!!!!!!!!!!za sutra 06.11.09 trebami hitnoooooooooooooooo?????!!!!!!!:……
December 10th, 2009 on 8:54 pm
e bilo bi dobro da napisete neki sastav za sedmi razred pls ali odmah trba mi za sutra:)*
December 10th, 2009 on 8:56 pm
mislim na temu jesen i moja osetjanja
December 11th, 2009 on 11:12 am
glupost!
December 11th, 2009 on 11:13 am
moglo je i bolje
December 14th, 2009 on 3:35 pm
evo jedan o jeseni……
-pogled mi vije nadaleko….Sve je tamno,bezivotno.Dokle mi pogled stize svuda ista slika.Aha,to je jesen…
-moje razmisljanje prekide neko kucanje.To je mali smrznuti vrapcic koji trazi zalutale mrvice.Dok ptice selice odavno uzivaju u carima toplog juga.Swo drwece je ogolelo,samo poneki listic zatreperi pod snaznim naletima vetra koji ga nosi swe dalje i dalje…Do skoro cvetne,sarene livade swe wise lice na braon zute tepihe i staze od opalog lisca.
-Iz dimljaka se vije gusti dim i gubi se u jos guscu maglu.Valovi magle kotrljaju se niz veliku dolinu.Ponekad kao da smo u tunelu.Brda i doline ne vide se od guste magle.
-Sunce stidljivo proviri iza oblaka.Tek poneki smrznuti zrak kao strela pobode se u zemlju
-Jesen je tu i tamo i onde.Donele nem je snegTu je i sneg a uskoro ce i zima…….
March 11th, 2010 on 6:47 pm
E JEL IMAS NEKI O ZIMI?!
March 18th, 2010 on 4:24 pm
treba mi hitnOoOoOoo sastav na temu ,,SLUSAM MUZIKU VETRA” unapred hvala
