Apr 16
Moj kućni ljubimac nema perje ali jeste pomalo čupav. Nema ni kljun i ne kljuca a kažu da je čak i od papagaja pametniji!? Toliko ga volim da sam njegovu sliku uramio a taštin portret bacio, to je ljubav… Malkice se ugojio ali se svi slažu da je uspeo u životu… barem do Vaskrsa…
Apr 14
Danas lične karte sa čipom, a već sutra će da me drže, vežu, drogiraju nebi li se povinovao naredbi i dozvolio da mi ugrade čip na mozak! Tako će moći da znaju šta jedem, koje pivo pijem, šta slušam, volim li vlast, šta me pali, smrde li mi noge, jesam li gojazan ili možda na neki drugi način opasan po ovu planetu a u najmanju ruku po ovu državu!
Sve je počelo kad su zli dizelaši počeli da se lože na mobilne telefone… Ti prvi modeli su mogli u sebi da imaju ne samo “tracking device” već i hard disk od 250gb u koji bi se pakovalo sve što bi pametna spravica saznala o vama i vašim sklonostima da gurate kojekakve majce, rolke i ko zna šta još u trenerku! Hvala Bogu, nit sam bio dizel, nit sam imao para da kupim mobilni! Već sad je mnogo drugačije!!! U mnogo manju spravicu stane mnogo više, a pametni ljudi ubaciše i kamere da bi vi sami mogli da uslikate sebe, snimite sebe sa ženom, švalerkom, kozom, a oni sve to imaju na dlanu! Pih, šta ćeš, zakon dozvoljava sve to kojekakvim Cijama, Bijama, Fbiajima i drugim top sicret naučnicima čiji smo mi zamorčići! Do skoro bejaše zakon da ne smeju bez odobrenja suda da prisluškuju mobilne telefone, fiksne su smeli, a od skoro može sve… Počeli su čipove da ugrađuju u sve vrste kućnih aparata, valjda im je zanimljivo da znaju usisavate li kuću, peglate li stvari ili vam pegla služi za borbu sa hemoroidima, gledate li zabavne emisije ili vrtite teletekst u nadi da će proći vaš zicer tiket…Nemojte da se začudite kad vam jednog dana banu oklopne jedinice, pročitaju vam prava i uhapse vas jel niste usisavali sobu dve nedelje! Ehehe, vragolani su to i sve im se može…Živimo li u policijskoj državi? Moj odgovor je ne… Mi živimo u pandurskoj državi…
A nove tehnologije? Naravno ni kompjuteri, naročito ovi sa internetom nisu ostavljeni na milost i nemilost… Doduše, moram da budem objektivan (neko će da kaže pristrasan) , ne mogu svačiji pa ni komp da čeprkaju… Dok Windows i dete zna da hakuje, što je u našoj zemlji često slučaj, ko onomad kad su klinci 13 – 15 godina blokirali celoj Srbiji izlaz na mrežu, postoje sistemi koje neće i ne žele ni hakeri da diraju… Pa što bi pa hakovali ili ti narodno rečeno sekli granu na kojoj sede…
Pre par dana reših da kupim neki propagandni materijal sa neta, ne nisu zastave i parole sa raznim sloganima vezanim za političku nam situaciju zvanom predizborno ubijanje u mozak, već neki kačketi sa logom u par navrata pomenutim Operativnim sistemom koji rabim… Sve OK, klasična registarcija, ubacivanje proizvoda u korpu i na kraju šta? Na kraju munem! Nemaju opciju plaćanja po pouzeću za našu zemlju, napravite visa karticu! E taj film neće da gledaju, pa makar živeo u šumi i jeo žir i ostale ukusne stvari što jedoše partizani, ali bez čipova molim…
Uskoro ću i mobilnog da se otarasim, da pustim bradu, ofarbam kosu, nabacim cvike i putujem inkognito…
Apr 13
Bio sam budan do kasno. Neke čudne stvari i osećanja nisu mi dozvoljavale da spavam… I pivo je polako nestajalo, a vala popilo se i previše, počelo je da mi bude muka od istog…
Krstario sam internetom čekajući da neko nešto kaže, napiše, naslika…da neko nešto promeni ali sve je bilo jebeno isto, isto ko prokletstvo! Ne znam kad sam zaspao, moguće je da sam stvarno previše popio i da sam samim pogledom na krevet svoje telo prebacio u njega, ali pitanje je šta je bilo, stvarno se ne sećam…
Tih dana je skoro sve bilo u najboljem redu,sem što sam osećao potištenost i neinteresovanje, no kontam, stigne ponekad, proći će. Mene nije prolazilo…meni je bivalo sve gore…sve više sam pio i tešio sebe da je to od proleća…Ja sam bivao tužniji a dani sve lepši!Odeća na ljudima sve kraća a meni džep sve plići… Potrebe za ubijanjem svesti sve češće a sama svest sve slabija. Moja nada da će biti bolje sve manja, a i bivalo je sve gore i gore… Nema tu izlaza, to je začarani krug ljudi bez budućnosti, ljudi koji žive za par trenutaka, ljudi kojima nije ništa bitno, koji ne umeju da osećaju i boli ih jer ne prepoznaju svoj bol u bolu bližnjeg…to je odvratno i bolesno! To je gnusno i za svaku pogrdu, to je… to je preležani bol! Bol koji osetiš i sledeći put te manje boli i sve manje do trena kad si lutka što ništa ne oseća…ja ništa ne osećam, sem potrebu da pijem i slušam tužnu muziku…
Ne znam kako sam sinoć zaspao, ali sve je tako isto ko i prošle noći ili možda neke druge noći koja je opet bila ista kao i gomila drugih…
Ustajem i tražim cigarete, a njih nema!?I ovaj krevet, čini mi se bio je manji? Na zidu nema fleke od razbijene čaše, čekaj pa do te mere sam vrisnuo? Ali ništa me ne iznenađuje, možda sam sve to juče video za danas, možda ću danas prodati krevet i uzeti manji…možda sam cigarete popušio i možda ću tek danas razbucati sve po kući… A i odakle meni duga kosa i gde su mi podočnjaci? Jebote al sam smršao!!! Ko su ovi fini ljudi što mi nude kafu bre? Ko sam uopšte ja? Ma nema ni veze, i ovako je sve isto, koliko god ja mislio da nije…
You are currently browsing the archives for April, 2008
Arclite temu napravio digitalnature | koristi WordPress