Dolari...

O Bože, znaju li da sam bogat? Da li ovo odelo i ove cipele to govore o meni? Moram da pazim da me ne isprljaju i ne zaraze siromaštvom…Malo mi je muka od ove rulje, ko da su na samrti, sve smrdi… I što mi svi gledaju u Bembaru? Baš mi ih je žao, tužan prizor ljudi što moraju da rade… Daću još para u dobrotvorne svrhe, možda je to rešenje? Reći ću Miri da usvoji još jedno napušteno crnče u Africi, oni su i ovako gladni…

Da li sam ja nešto posebno, da li sam izabran? Bože, pomozi prvo meni da shvatim pa onda i svima drugima…ne, ja baš ne znam šta ću sa parama… izgradiću još jednu kuću, krov nad glavom nikad nije na odmet… Ko li ubaci ovo ciganče u kantu, baš su šaljivi…ovaj svet i dalje ne razumem… Idem da jedem nešto strano i bogato, da me prođe ovaj prizor običnosti i obaveza, ova muka za koju do sad nisam znao…

Šta je ovo, šta to rade? Jeli im dobro, treba li im pomoć, da pozovem nekog jeftinog doktora, ne verujem da imaju para ko ja!!?? Šta rade, smeju se? Šta je to? Kakva je pa to bolest? Što trče ova deca i ovi odrasli? Što su zagrljeni i njih dvoje se ljube? To mora da je poljubac, video sam jednom to na filmu.. Jebem ti ja takav život, šta im je? Kakva je to vatra iz njihovih očiju? Ovaj svet je poludeo…Idem da brojim pare…baciću im koji dolar sa vrha mog solitera…

Baš mi je teško, ali neko mora i bogat da bude…ne, ne mogu da razmišljam više o ovom svetu, lepo su mi rekli da ne izlazim iz limuzine…