Moje selo lepše od Pariza, svaki vikend eto mene tamo!To je bio slučaj i sa ovim vikendom…
Moji bilo nešto bolešljivi, par nedelja tačnije, ali moj se organizam (da ne kažem orgazam), extra držao, baš mi bi čudno sa obzirom da se posle njih uvek ja razbolim!Otidem u petak, posle celodnevnog jurcanja što na poslu, što ovako, u selo…kad tamo bolesna baba, devojka i njena mama…pih bre…reko neće valjda ni sad da me zakači…U petak uveče ubedih devojku da izađemo (ili je ona mene ubedila, ne znam sad) u neki kafić!Za moje divno čudo u kafiću nigde nikog a i muzika nije loša…Nije ona tuc,tuc a nisu puštali ni tursko-ugarsko-turbo-folk-žalopojke…kažem za divno čudo puštali su R`n`R!Jedno pivo, drugo pivo, treće pivo…odoše pare iz džepa…(to sa parama i nije neka frka, ali biće vam jasnije u donjem delu teksta)…Taman kad mi bi lepo i kad naručih, što se kaže, pesmu “Punker u sakou starom”, upadoše plavci u trku i svi se deru “racija”!Ma ne dajem ja ni pet para ali mi ne bi jasno što su samo meni tražili ličnu kartu?Ono jest da je bilo tri čoveka i dve babe u kafiću, ali što bre racija zbog mene?Dam im ja ličnu kartu, pitaše me gde radim kako mi se zove majka, pitali za adresu (ko da ne znaju da čitaju, pa sve im piše u ličnoj), a ja dodao i da mi je zelena omiljena boja, da slušam PUNK i da su mi upravo prekinuli pesmu….!Mali pogledi popreko, ceo kafić saznao gde radim ali mi vratiše ličnu i odoše…a uskoro i ja otidoh, bilo mi nešto loše…
Ujutru me dočeka ni manje ni više nego isti onaj osećaj težine i malaksalosti od sinoć…E pa nek ide život, stigo grip i mene…Ceo dan sam morao da jurcam i obilazim kojekakve tetke, ujne i babe i sve to sa temperaturom…no šta ću…završi se i taj dan i pođoh doma, nazad u veliki prljavi grad!
Kad sam stigao kući, skupih snage da sednem uz komp i odem na blog, no pre toga otidoh na jedan forum nešto me interesovalo i na pola listanja, puf!Crče miš bem ti…rabio sam ga dve godine i sad nađe da crkne a ja bez para, popilo me pivo dabogda!Otide prvo skrol dugme pa i sve ostalo…i kako sad, šta ću, kud ću…?reko do ponedeljka ništa, bar ću da ležim, da preležim boljku…a na blog neću…
Dođe i ponedeljak…Predhodnu noć nisam spavao uopšte, što od groznice, što od ko zna čega…Htedoh da ustanem da krenem na posao, al ne mogu da stojim…Javim se šefu, on me pusti da preležim i danas i sad mi je već malkice bolje…Šefe, hvala ti puno…danas da sam došao tu bi i ostao!Nadam se samo da će večeras da bude sve OK, da sutra barem odem na posao, ne volim baš da izostajem…
I tako…eto mene ponovo…Zbog miša nisam isporučio sve narudžbine u kafanici, valjda se ne ljutite i valjda ste se poslužili sami!Živeli, hik!
