Sklanjam se od kiše pod prozore tvoje i sve me podseća na film sa lošom režijom…Nešto kao mjuzikl snimljen u dvoje, u pozadini muzika guši teškom presijom.Dozivam te na scenu, ne stidi se, i gitara će početi lepše da peva!Pogledaj ka nebu, moje ime vidi se, dok kiša pada, sve naokolo preleva!

Ja nisam glumac pozornica bitnih, ni pesnik za koga se daleko čulo i jedino želim da osetiš šta vidim, dok gledam te da znaš da u grudima bomba sprema se da puca…I nije mi više bitno jel` Sunce sija il` je kišni dan.Nije mi ni bitno hoće li me videt ` neko koga znam…dal` ću da se obrukam pesmom što sviram, tonovima osećanja što sad ti poklanjam!

Kiša i dalje priča svoju priču, a ja bi da sklonim se pod zagrljaj tvoj!Da sanjam, zauvek sanjam…mjuzikl naš u dvoje…