Zima prolazi, iako tek je dosla,
oko mene belo, u meni crno je sve,
tuga opet pogresnog je nasla,
osmehne se sreca, al’ nikako da ostane.
Valjda sam jak a i navika je cudo,
pustio sam jednom da ubije me vreme,
nisam ni sanjao da mene mrzis sudbo,
a ti mrznjom slomila coveka od stene…
Zeleo sam samo da neko me zeli,
isto onako ko sto zelim srecu,
i znam da jednom sreca i ja smo se sreli,
a sad sam ubedjen da vise videti je necu.
I pustio sam suze neka laju za mene,
sklonio sam reci i zacutao srcem,
stavio masku, okacio novo breme,
krenuo dalje za nekim novim Suncem…
